Slatki kao šećer: povoljni uticaji Stevije na zdravlje | PREVIAPlus
Podeli na

Stevija zaslađuje stotina vrsta hrane i napitaka širom sveta. Među njima su i Vitamin Water®, Coke Zero®, Sprite Green®, Gatorade’s G2® i Crystal Light®. Coca-Cola® i Pepsi Cola® su takođe obelodanile nameru da upotrebe rebaudiosid A, najslađi ekstrakt stevije, kao beskalorijski zaslađivač bezalkoholnih pića u SAD.

Koristi po zdravlje

Stevija ima medicinsku primenu kao sredstvo za borbu protiv bakterija, dijareje, tumora, zapaljenja, kao diuretičko i imunomodularno sredstvo. Naučni dokazi su najjači i njena upotreba najviše obećava u pogledu dve indikacije:

1. visokog nivoa šećera u krvi/otpornosti na insulin i,
2. visokog krvnog pritiska

Stevija može da pomogne u kontroli nivoa šećera i insulina u krvi

Ekstrakti lišća stevije se već vekovima koriste kao medicinska biljka u tradicionalnom lečenju dijabetesa u Južnoj Americi. Naučni dokazi danas po prvi put u istoriji podržavaju upotrebu stevije u regulaciji krvog pritiska i insulina.

Izbegavanje prekomernog porasta nivoa šećera u krvi posle obroka je možda najvažnija dijetalna mera koju možete da preduzmete u cilju smanjenja rizika od bolesti srca, kancera i drugih poremećaja vezanih za starosno doba. U nedavnoj studiji izvršenoj na subjektima obolelim od dijabetesa tipa 2, steviozid, jedan od ekstrakata stevije, snizio je nivoe glukoze u krvi posle obroka za prosečnih 18 odsto.

U poređenju sa šećerom, unos stevije pre obroka dovodi do znatno nižih nivoa glukoze i insulina posle obroka. Čak i u poređenju sa aspartamom, stevija je dovodila do nižih nivoa insulina posle obroka. Poređenje sa aspartamom je značajnije jer promena u nivoima glukoze i insulina ne može da bude posledica razlike u broju kalorija kao kod šećera. Ključni nalaz ove studije bio je taj da su učesnici koji su jeli steviju osećali sitost sa manje kalorija i tokom dana nisu jeli više hrane da ih nadoknade. Ovo je pokazatelj stabilnih nivoa šećera i insulina u krvi.

U korenu mnogih slučajeva hronično povišenih nivoa glukoze i insulina nalazi se otpornost na insulin. Kod pacova četiri nedelje hranjenih hranom bogatom fruktozom, steviozid je snižavao visoke nivoe glukoze u krvi zavisno od doze i odlagao razvoj otpornosti na insulin.

Studije su procenile uticaj steviozida na životinjske modele dijabetesa tipa 1 i 2: povišeni nivoi glukoze u krvi bili su sniženi, a za isti efekat bilo je potrebno davati manje količine insulina. Ovo istraživanje jasno pokazuje da stevija ima sposobnost da povećava ćelijsku osetljivost na insulin i pomogne u otklanjanju insulinske otpornosti.

Zanimljivo je to da je ustanovljeno da mehanizam hipoglikemijskog dejstva steviozida kod grupe pacova sa insulinski zavisnim dijabetesom tipa 1 usporava glukoneogenezu (sintezu glukoze u jetri iz neugljenohidratnih izvora). Drugo biljno jedinjenje, hlorogenska kiselina iz zrna kafe, takođe reguliše glukoneogenezu. Kafa zaslađena stevijom može da značajno da doprinese kontroli šećera u krvi!

Uticaj stevije na šećer u krvi bio je proučavan samo u slučaju kada su bili povišeni nivoi glukoze u plazmi. Stevija ne snižava nivo šećera u krvi kod zdravih osoba.

Stevija ne samo da je bezbedna zamena za šećer, već je i prirodni lek za otpornost na insulin koji može da pomogne u održavanju normalnih nivoa šećera i insulina kako kod dijabetičara tako i kod zdravih osoba. Budući da ekstrakti stevije takođe snižavaju oksidizirani LDL holesterol i trigliceride, kao i povišen krvni pritisak – sve metaboličke faktore rizika – ima veliki potencijal i za lečenje metaboličkog sindroma.

Stevija može da snizi krvni pritisak

Dvostruko slepa, placebom kontrolisala proba pokazala je da je oralni unos steviozida u dozama od 250 mg, tri puta dnevno u toku godinu dana, izazvao značajna i trajna sniženja kako sistolnog tako i dijastolnog krvnog pritiska kod pacijenata sa blagom do umerenom hipertenzijom. Duža, kasnija studija istog istraživačkog tima koja je trajala dve godine, sa povećanom dozom steviozida (1500 mg) ponovo je ustanovila sniženja krvnog pritiska iz prethodne studije.

Subjekti su dobro podneli tretman steviozidom, i nisu prijavljeni ili otkriveni nikakvi sporedni efekti. Štaviše, kod grupe tretirana steviozidom zabeleženi su znatno veća poboljšanja kvaliteta života nego kod placebo grupe. S druge strane, primećeno je da se kod više subjekata u placebo grupi razvila hipertrofija leve komore, nenormalno zadebljanje srčanog mišića, često izazvano visokim krvnim pritiskom.

Iako dejstvo stevije nije bilo bolje od dejstva lekova, čini se da je uporedivo, i skoro svi koji su uzimali steviju imali su značajno sniženje krvnog pritiska. Kao i u slučaju šećera u krvi, steviozid je snizio povišeni krvni pritisak, ali ne i normalan krvni pritisak.

Kao prirodno jedinjenje na biljnoj bazi bez zabeleženih sporednih efekata, stevija može da posluži kao alternativna ili dodatna terapija za visoki krvni pritsak, i to sa potencijalno boljom specifičnim primenom.

Istorijat stevije

Stevija je zeljasti žbun, ima više od 200 vrsta, pripada porodici Aster (suncokret) i poreklom je iz Južne Amerike. Gvaranska plemena Paragvaja i Brazila su vekovima koristila lišće stevije, koje su zvali ka’a he’e (“slatka biljka”) da zaslade yerba mate čaj i razne vrste hrane. Koristili su je i u medicinske svrhe, u lečenju dijabetesa, hipertenzije i gojaznosti.

Stevija je u Evropi i Aziji u upotrebi od šesnaestog veka, kada su je otkrili španski konvistadori. Vrsta koja se koristi kao zaslađivač, Stevia rebaudiana Bertoni, dobila je ime po botanisti Moizesu Santjagu Bertoniju, koji je “ponovo otkrio” steviju i naučno klasifikovao biljku 1899. godine, detaljno opisavši njen slatki ukus. Jedinjenja u listu stevije koja joj daju sladak ukus, steviozid i rebaudiosid A, izolovali su francuski hemičari 1931. godine.

Tokom Drugog svetskog rata, Engleska je počela da proučava steviju kao zamenu za šećer, za kojim je vladala nestašica. Sedamesetih godina 20. veka, Japanci su počeli da koriste steviju da bi zamenili zabranjeni veštački zaslađivač, saharin. Vremenom je postala omiljena alternativa šećeru za zaslađivanje hrane i napitaka, u toj meri da je Japan danas najveći potrošač stevije. Stevija danas uspeva u Kini, Južnoj Americi, Indiji, Južnoj Koreji, Tajvanu i Izraelu, i koristi se velikom broju zemalja širom sveta.

Zaključak

Stevija ne samo da je bezbedna i ukusna zamena za šećer, već je moćno prirodno jedinjenje koja na više načina povoljno utiče na zdravlje. I dok poboljšava toleranciju na glukozu i smanjuje potrebu za insulinom, stevija takođe može da snizi povišen krvni pritisak.