Podmićivali naučnike da skrenu pažnju sa štetnosti šećera | PREVIAPlus
Podeli na

Pre pedeset godina, proizvođači slatkiša i sokova u tajnosti plaćali istraživače da povežu upotrebu masti a ne šećera sa kardiovaskularnim bolestima.

Šezdesetih godina prošlog veka, kada nije postojala obaveza da se obelodani eventualni sukob interesa u naučnom istraživanju, industrija zaslađene hrane i sokova sponzorisala je studije u kojima je mast proglašena za glavnog uzročnika bolesti srca i krvnih sudova, objavio je „Njujork tajms”, pozivajući se na izveštaj objavljen u jednom naučnom časopisu.

U vreme kada su kardiovaskularne bolesti bile u porastu među Amerikancima, istraživači su počeli da upiru prstom u šećer kao u mogućeg krivca. Onda je udruženje proizvođača „kupilo” svoje naučnike da skrene pažnju na nekog drugog, u ovom slučaju zasićene masti.

U studiji objavljenoj 1967. godine u uglednom Medicinskom žurnalu Nove Engleske kao krivci za bolesti srca proglašeni su holesterol i mast, a nisu pomenuti dokazi iz pedesetih godina da je i šećer povezan s istom vrstom oboljenja. Prepiska između profesora Marka Hegsteda sa Harvarda i njegovih kolega otkriva da je Fondacija za istraživanja o šećeru, kako se zove udruženje proizvođača, odredila cilj naučnog rada, finansirala istraživanja i kontrolisala nacrt teksta.

Na to su tek sada ukazali naučnici sa Kalifornijskog univerziteta u San Francusku, predvođeni Lorom Šmit. Oni su pregledali obilje arhivskog materijala na uglednim univerzitetima, uključujući transkripte sa održanih simpozijuma. Na jednom od njih predsednik fondacije za šećer Henri Has govorio je o mogućnosti da Amerikanci smanje unos masti a kalorije nadoknade ugljenim hidratima, što bi povećalo potrošnju šećera po stanovniku za više od 30 odsto.

U to vreme istraživanja su ukazivala na to da visok šećer pre nego visok holesterol ili pritisak mogu da izazovu stvaranje naslaga na zidovima arterija. Dva dana pošto je „Njujork herald tribjun” u julu 1965. godine objavio na celoj strani priču o vezi šećera i kardiovaskularnih bolesti, Fondacija za šećer je odobrila „Projekat 226”, studiju stručne literature na temu metabolizma holesterola, koju su izradili dr Hegsted i još jedan nutricionista sa Harvarda koji je imao finansijske veze sa industrijom šećera.

Udruženje je prema objavljenim dokumentima platilo ukupno trojici naučnika skoro 50.000 dolara u današnjoj vrednosti da 1967. godine objave istraživanje o šećeru, masti i bolestima srca. U analizu su uvrstili isključivo studije koje je odabralo udruženje industrije šećera, a članak, objavljen u prestižnom naučnom časopisu, minimizirao je vezu između šećera i bolesti srca, a naglasio moguću ulogu zasićenih masti, objavio je „Njujork tajms”.

Nijedan od umešanih naučnika nije danas živ, ali njihov uticaj jeste.

„Otkriveni dokumenti ukazuju na to da je industrija šećera možda oblikovala pet decenija istraživanja o vezi ishrane i bolesti srca, uključujući mnoge današnje preporuke o ishrani”, ukazao je američki list.

„Decenijama su uspevali da usmere u drugom pravcu diskusiju o šećeru”, rekao je Stenton Glanc, profesor medicine na Kalifornijskom univerzitetu u San Francusku i jedan od autora novog naučnog rada.

Jedan od potkupljenih naučnika dr Mark Hegsted kasnije je postao šef odseka za ishranu u ministarstvu za poljoprivredu. Krajem osamdesetih učestvovao je u izradi smernica američke vlade za zdravu ishranu.

Decenijama zdravstveni radnici apeluju da se smanji unos masti, što je dovelo do toga da se mnogi opredele za namirnice sa niskim sadržajem masti, ali bogate šećerom. To je po mnogima izazvalo problem gojaznosti u SAD.

Ni nova istraživanja ne kažu da su zasićene masti dobre, ali naglašavaju da je šteta koju šećer pravi zdravlju daleko veća od karijesa.