Podeli na

Autor: Rodrigo Perez Ortega 22. januara 2020.

Mikrobi u našim crevima povezani su sa svim stvarima, od artritisa do autizma. Naučnici kažu da nam oni čak mogu reći o našem budućem zdravlju. Dve nove studije otkrivaju da naš „mikrobiom“ – mešavina mikroba u crevima – može otkriti prisustvo mnogih bolesti boljih nego što to mogu sopstveni geni – i čak može da predvidi naš rizik od umiranja u narednih 15 godina. „Nadam se i entuzijastičan da će zajednica dostići tačku u kojoj ćemo biti u stanju da razvijemo terapiju i dijagnostiku zasnovanu na mikrobiomima“, kaže Samuel Minot, istraživač mikrobioma iz Fred Hutchinson Research Center-a, koji nije bio uključen u istraživanje. “Mislim da je to u okviru mogućnosti.” U prvoj studiji istraživači su pregledali 47 studija sagledavajući povezanosti između kolektivnih genoma crevnih mikroba i 13 uobičajenih bolesti. Oni uključuju shizofreniju, hipertenziju i astmu – koji se svi smatraju “složenim”, jer su uzrokovani i okolišnim i genetskim faktorima. Zatim su uporedili ove studije sa 24 studije o asocijaciji na čitav genom (GVA), koje povezuju određene genetske varijante čoveka sa bolestima. Sve u svemu, genetski potpis mikroba u crevima bio je 20% bolji u diskriminaciji zdrave i bolesne osobe od gena neke osobe, izveštava tim u radu objavljenom ovog meseca. Mikrobiom je bio 50% bolji od GVA studija pri predviđanju da li je neko imao kolorektalni karcinom. Lični genetski profil osobe nadmašio je samo mikrobiom u predviđanju da li je neko imao dijabetes tipa 1. Iako autor studije Braden Tiernei, računarski biolog sa Medicinskog fakulteta na Harvardu, priznaje da je analiza preliminarna, kaže da bi posao na kraju mogao da koristi ljudima. “Mi možemo koristiti i mikrobiom i ljudsku genetiku u klinici za poboljšanje kvaliteta života pacijenata.” Cilj je, kaže, da se identifikuju ključni markeri u oba seta genoma koji bi mogli pomoći u dijagnosticiranju ovih složenih bolesti. Ipak, istraživač mikrobioma Jeroen Raes iz VIB-KU Leuven Centra za mikrobiologiju, kaže da naučnici ne znaju gotovo toliko o mikrobiomu koliko oni rade o tome kako rade naši geni. Poređenje ove dve oblasti u ovom trenutku je „rizično“. Jedna od prednosti mikrobioma, međutim, kaže, ta je da na njega utiče čovekovo okruženje: šta jede i na primer koliko vežba. Kao takav, on može biti bolji prediktor bolesti poput dijabetesa tipa 2, koji obično imaju velike komponente životne sredine. U drugoj studiji, istraživači su razmotrili vezu između mikrobioma neke osobe i njihovog životnog veka. Analiza je iskoristila finsku studiju koja je od 1972. godine prikupljala zdravstvene podatke hiljadama učesnika. 2002. godine, učesnici su donirali uzorke stolice koji su sekvencionirani 15 godina kasnije. Podaci otkrivaju da su osobe sa obiljem bakterija Enterobacteriaceae – porodica potencijalno zaraznih bakterija koja uključuje Escherichia coli i salmonelu – 15% verovatnije da će umreti u narednih 15 godina, tim izveštava ovog meseca. Veza između bakterija na crevima i povećanog rizika od smrti koja se održava kod populacije istočne i zapadne Finske, koji imaju različitu genetsku pozadinu i stil života. Minot kaže da je impresioniran studijom, jer su takve dugoročne analize retke i teško ih je ponoviti. “Volio bih da ih vidim više u budućnosti.” Za obe studije još uvek nije jasno zašto je mikrobiom povezan sa smrću i bolešću. Moguće je da mikrobi izazivaju bolest ili da na neki način skraćuju nečiji životni vek. Ali takođe je moguće da oni samo odražavaju sve što se događa u telu. U svakom slučaju, lekari i naučnici koji žele da pomognu u sprečavanju i lečenju ljudskih bolesti trebalo bi da posvete puno više pažnje sićušnim stanovnicima u našim crevima, kaže Tiernei.

Objavljeno u: BiologiHealth

https://www.sciencemag.org/news/2020/01/microbes-your-gut-could-predict-whether-you-re-likely-die-next-15-years